Sindrom suvog oka
Suvo oko je jedna od najčešćih bolesti u oftalmologiji. Računa se da 20 odsto ljudi između 30 i 60 godina i 70 odsto preko 60 godina ima sindrom suvog oka.
Hronični nedostatak dovoljnog podmazivanja i vlage na površini oka naziva se sindrom suvog oka. Simptomi su od jedva primetne stalne iritacije, osećanje suvoće i peckanja u očima, žarenje i grebuckanje, do zapaljenja prednjih tkiva oka. Češće se javlja kod žena zbog hormonalnih promena, a često je i kod pušača. Tegobe se mogu umanjiti ukapavanjem veštačkih suza u oko.
Suze su nam neophodne
Suze su neophodne oku za dobro zdravlje, a njihov film je visoko specijalizovan, vlažan, pokriva rožnjaču i vežnjaču. On je u najdirektnijim kontaktu sa spoljnom sredinom. Dakle, suze održavaju vlažnost oka, snabdevaju rožnjaču kiseonikom, čiste prašinu i ostale nečistoće koje upadaju u oko, sadrži enzime koji štite oko od bakterija i virusa, održavaju površinu oka glatkom.
Suvo oko je čest poremećaj koji nastaje zbog smanjene produkcije suza, ekstremnog isparavanja suza i abnormalnosti mucinozne ili lipidne komponente suznog filma. Nekoliko je uzroka ovom poremećaju. Javlja se kao deo prirodnog procesa starenja.
Neprijatno je kad su oči previše suve, a zbog savremenih uslova sve je više ljudi s ovim problemom. Kad jednom nastane, sindrom suvog oka je nemoguće u potpunosti izlečiti, ali postoje načini da se tegobe ublaže ili i da prestanu. Hronično suve oči otežavaju život, a ako se nikakvo lečenje ne sprovodi, dolazi i do oštećenja vida. U hladnom razdoblju godine učestaliji je sindrom suvog oka – skup simptoma koji upozoravaju na manjak suza koje su nužne za odbranu oka od spoljnih uticaja i infekcije.
Šta utiče na suvoću oka?
Ovaj sindrom se javlja kod ljudi koji borave u stanu ili kancelariji gde je suv vazduh, ako se koristi klima-uređaj ili radi intenzivno ispred monitora računara ili TV ekrana, pa se zato manje trepće – što izaziva suvoću u oku, peckanje, svrab ili zapaljenja u oku. Kod nekoga se javi osećaj da je nešto upalo u oko ili počne oko da suzi. I drugi faktori doprinose pojavi suvoće oka: starost i ženski pol, jer se kod žena s godinama smanjuje količina suza, pa se suvoća oka intenzivira u menopauzi, zatim duži pušački staž. Isti sindrom mogu dobiti i mlađe osobe koje mnogo vremena provode pred kompjuterom, televizorom, knjigom, koje dugo borave u klimatizovanim, zagrejanim ili zadimljenim prostorijama. Utiču i spoljno zagađenje, suva, vetrovita klima, kao i neki lekovi (antidepresivi, pilule za kontracepciju, lekovi za regulaciju krvnog pritiska ili reume). Zapaljenske bolesti zglobova i dugotrajno nošenje kontaktnih sočiva takođe mogu uzrokovati ovaj problem.
Šta činiti?
Ukoliko postoje bilo koje tegobe, najbolje je otići na očni pregled. Možda je suvo oko u sklopu nekih očnih ili opštih bolesti, pa će njihovo lečenje olakšati i tegobe.
- Ukapavati veštačke suze, naročito tokom rada, čitanja ili intenzivnog gledanja u ekran kompjutra ili TV. Mogu se koristiti samoinicijativno.
- Treptati, jer se tako oko vlaži.
- Izbegavati da se sedi ispod klime.
- Povećati vlažnost vazduha u prostoriji.
Kada do poremećaja dođe najčešće se preporučuje obavezno korišćenje nekih kapi za oči (veštačke suze, mukolitike, ciklosporin A u emulziji…). Ako je neophodno, može da se pribegne i hirurgiji, bilo da se radi o privremenom zatvaranju suznih tačkica kolagenim ili silikonskim čepovima (tako se zadržava veća količina postojećih suza u oku), bilo da se radi o njihovom trajnom zatvaranju kauterizacijom. Odluku o ovakvom načinu lečenja lekar zasniva na preciznim procenama količine suza koje oko stvara.
U hladnom razdoblju godine učestaliji je sindrom suvog oka – skup simptoma koji upozoravaju na manjak suza koje su nužne za odbranu oka od spoljnih uticaja i infekcije.
