Kontaktna sočiva
Prednosti kontaktnih sočiva u odnosu na naočare su očigledne: ne kvare lice, ne iskrivljuju sliku, ne ograničavaju bočni vid i ne magle se. Međutim, zahtevaju poseban oprez i vrlo stroge higijenske navike.
Sočiva koriguju refrakcione greške oka: kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam i keratokonus. Neposredno dodiruju rožnjaču i mogu da nadraže oko. Neke bolesti isključuju nošenje sočiva.
Ko nosi sočiva mora se strogo pridržavati određenih pravila da ne bi sam sebi naneo štetu. Mogu da ih nose i izaberu samo oni kojima ih je preporučio oftalmolog, posle detaljnog pregleda očiju. Osnovno je naučiti pravilno ih stavljati i skidati. Period privikavanja na sočiva je kod nekih ljudi prilično dug.
Važno je ne nositi sočiva duže nego što je rekao lekar ili je navedeno u uputstvu, niti se sme sa njima zaspati, ako nisu predviđerna za to, da se ne bi povredila rožnjača, poremetilo njeno ishranjivanje i ozbiljno ugrozio vid.
Kontaktna sočiva se čuvaju samo u njihovoj kutijici, u specijalnoj tečnosti, i to nakon što se dezinfikuju. Sočiva ne mogu u potpunosti da zamene naočare, jer se njihovo nošenje ne preporučuje u za vreme prehlade i u slučaju nekih drugih bolesti. Kontrola kod oftalmologa obavezna je svakih 12 meseci. Nelagodnost pri nošenju sočiva znači da je vreme za kontrolu.
Najpoznatija klasifikacija kontaktnih sočiva je po vrsti materijala od kojih su napravljena:
- Tvrda gas nepropusna
- Tvrda gas propusna
- Meka
- Hibridna
Šta treba zanti i činiti
Prilikom nošenja sočiva treba izbegavati plivanje, tuširanje, umivanje, kupanje u kadi i druge kontakte očiju s vodom.
Pre nego što stave ili skinu sočiva treba dobro oprati ruke sapunom i vodom i osušiti ih.
Sočiva se čiste odgovarajućim rastvorom, koji ih dezinfikuje i skida bakterije i proteinske naslage;
Ne stavljati sočiva u usta i ne kvasiti ih pljuvačkom
Kad se jave komplikacije
Posle dugogodišnjeg nošenja sočiva mogu se javiti komplikacije, ali i zbog slabijeg podnošenja materijala od koga je sočivo napravljeno, ili kao posledica nepridržavanja režima nošenja i održavanja.
Komplikacije kod nošenja mekih kontaktnih sočiva su češće nego kod tvrdih sočiva. Meka sočiva, imaju različit procenat vode i u različitoj meri propuštaju kiseonik. Teža su za održavanje od tvrdih sočiva. Kada se nose duže, pogotovo neprekidno (naročito i noću i danju), mogu izazvati komplikacije na rožnjači, upale površne sluznice oka i druge komplikacije.
Najčešće dolazi do urastanja malih krvnih sudova sa periferije rožnjače koja po pravilu nema krvne sudove. To je posledica nedostatka kiseonika. Može doći i do umanjenja prozirnosti rožnjače, kao posledica otoka ili manjih i većih infiltrata.
Upala rožnjače je ozbiljnija komplikacije. Ako je uzrok upale bakterija pseudomonas ili acanthameba, posledice mogu biti ozbiljne i praćene teškim oštećenjima vida.
Jedna od mogućih promena je i tzv. gigantski papilarni konjunktivitis, a oko postaje crveno i neravno. Zbog iritacije može doći i do blagog otoka i spuštanja gornjeg očnog kapka.
Brojne su druge komplikacije kao alergijske reakcije i nepodnošenje materijala od koga je izrađeno sočivo ili tečnosti za čuvanje i čišćenje sočiva, kao i nakupljanjem raznih naslaga na sočivu. Moguća su i fizička oštećanja sočiva, što može izazvati razna oštećenja rožnjače i vežnjače.
Dugogodišnjim nošenjem kontaktnih sočiva narušava se kvalitet suznog filma, koji treba da prelama svetlo, hrani i čisti površinu oka, što može imati za posledicu promene vida i razvoj sindroma suvog oka. Javlja se crvenilo, osećaj stranog tela, pojačana sekrecija, povremene smetnje vida, naročito pri radu, pogotovo radu na kompjuteru, a sve zajedno može izazvati intoleranciju na kontaktna sočiva.
U slučaju bilo kakvih smetnji treba se obrati oftalmologu, da na vreme postavi dijagnozu i odredi lečenje, kako bi se sprečile teže komplikacije.
Mnogi oftalmoloza smatraju da kontaktna sočiva kompromituju suzni film i ishranu rožnjače čime se narušava i menja njena građa.
Amebe prete
Udruženja oftalmologa kontaktologa (ESLO) upozorilo je na povećan broj infekcija oka amebama kod osoba koja nose takozvana meka sočiva. Reč je o amebnom keratitisu, ozbiljnom oboljenju koje može dovesti do slepila. Ustanovljeno je da je glavni uzrok dodir sočiva sa običnom vodom u kojoj ima ameba. Stoga ESLO naglašava značaj pravilnog održavanja i čišćenja sočiva. Rizik od infekcije minimalan je kod osoba koje nose polutvrda sočiva.
