Dijabetes

Dijabetes

Dijabetes je bolest koja zahteva dodatnu brigu o očima. Savremeni dijagnostički aparati u obasti oftalmologije dodatno olakšavaju pregled očnog dna kojem najčešće komplikacije izaziva šećerna bolest (dijabetes).

Povećan nivo šećera u krvi izaziva oštećenje krvnih sudova. Spoljašnji zidovi kapilara postaju porozni i propuštaju masnoće i tečnost u tkivo. Kapilari i krvni sudovi se sužavaju tako da ne dovode dovljno kiseonika i krvi do ćelija koje kasnije odumiru. Ćelije koje su oštetćene se smanjuju zatim strada i funkcija nekih organa prvo strada oko, periferni živci i bubrezi. Dijabetes spada u sistemske greške.

Kada se postavi rana dijagnoza i količina šećera u krvi smanji na nominalnu vrednost ili bar na malo višu vrednost od nominalne. Privremeni pregledi na šećernu bolest su poželjni kod ljudi srednjeg doba, pogotovo kod onih ljudi koji imaju bliske rođake koji boluju od dijabetesa. Od korisnih saveta možemo predložiti redovnu ili povremenu fizičku aktivnost, zdravu ishranu, što manje stresa, uzdržavanje od pušenja i lečenje od povišenog krvnog pritiska.

Ljudi koji boluju od dijabetesa i ne paze, posle određenog vremena im vid slabi. Otkrivanje dijabetesa u poodmakloj fazi dovodi do oštećenja vida. Svakome kome se otkrije dijabetes, a nema promene u retini, mora da ode na oftalmološki pregled svake godine. Ukoliko već postoje manje promene, pregledi su poželjni u kraćem intervalu sve dok ne dođe vreme za operaciju.
Dijabetičarima prvenstveno slabi vid zbog oštećenja retine pa se ova bolest zove dijabetička retinopatija. Oštećenje retine nastaje na dva načina: stvara se otok u centru retine, zbog curenja tečnosti kroz zidove krvnih sudova (dijabetička mokulopatija), drugi način zbog nedovoljnog dotoka kiseonika i krvi u retinu i stvaranja mrežice krvnih sudova (proliferativna dijabetička retinopatija). Osim ovoga, vid kod dijabetesa može biti oštećen i zbog nešto ranije pojave katarakte i glaukoma, koji je nešto češći kod ljudi koji nemaju dijabetes.

Postepeno slabljenje vida u slučaju pojave otoka i taloženja masnoće u centru retine, naziva se dijabetička makulopatija. Nagli i drastični pad vida nastaje u oku zbog izliva krvi u očne jabučice, kod proliferalne retinopatije. Obe vrste mogu da se jave istovremeno kod dijabetičara.

Širenje ovih komplikacija u oku može se sprečiri kod polovine svih bolesnika sa komplikacijama u oku, ali sve to zavisi od faze razvoja. Pouzdano je dokazana delotvornost dva načina lečenja, koja se primenjuje već 10 godina. Posle fakoemulzifikacije otok makule se smanjuje ili nestaje. U slučaju preteće ili početne pojave mrežice krvni sudova (a ona je mogući uzrok naglog izliva krvi u šupljinu očne jabučice), laserskim zrakom se obasjava velika površina retine koja nije značajna za oštar vid, čime se smanjuje podsticaj za rast mrežice. Vrlo je važno saznanje da primenom lasera uglavnom održava vid kakav je neposredno bio pre lečenja, a da je glavna korist od takvog lečenja sprečavanje pogoršanja vida. Drugi pouzdani način lečenja je hiruško uklanjanje krvi iz šupljine očne jabučice, zajedno sa ožiljnim opnama iz mrežice nenormalnih krvnih sudova. Ova operacija se naziva vitrektomija.

Opasnost lečenja laserom najčešće nastaje kada nije sprovedeno u potpunisti. To se može uporediti sa uzimanjem antibiotika, kada se piju nedovoljno dugo i sa prevelikom pauzom. Druga opasnost leži u primeni lasera tamo gde on ne može da deluje povoljno. Što se tiče bola, on zavisi od mesta na retini koje se tretira. Može se reći da je primena lasera bezbolna, uz anesteziju oka kapima.

Nove metode lečenja su direktno ubrizgavanje leka u beonjaču kroz šupljinu očne jabučice. Taj lek ima mogućnost da neutrališe materije u oku koje dovode do stvaranja otoka retine i do mrežice proširenih krvnih sudova kod dijabetičara. On se ubrizgava jednom mesečno i smatra se revolucionarnom terapijom u lečenju dijabetesa. Primena ovog leka se često kombinuje sa lečenjem pomoću lasera. Naučnici pokušavaju da pronađu slične lekove koji bi imali još bolje dejstvo uz manje ubrizgavanje.

Najopasnije obljenje kod dijabetesa je dijabetička retinopatija, a komplikacije se javljaju u godišnjem dobu između 20 i 65 godina. Postoje još i druge bolesti, ali jedna od opasnijih koja se javlja je mrežica krvnih sudova i ona ne postoji u zdravom oku, nego samo u onom koje ne dobija dovoljno krvi i kiseonika. U najranijem ljudskom dobu ta mrežica ugrožava vid nekim prevremeno rođenim bebama (retinopatija prematurusa), dok u starijem dobu ona je najčešći uzrok slabog vida koji se ne može ukloniti operacijom (staračka degeneracija žute mrlje). Ove bolesti se leče laserom ili ubrizgavanje leka u šupljinu očne jabučice.

Podelite sa prijateljima: