Kongenitalna ili urođena katarakta je zamućenje sočiva prisutno na rođenu novorođenčeta ili se dijagnostikuje u prvim mesecima života. Sočivo se nalazi u prednjem delu oka i kroz njega prolazi i prelama se svetlo do zadnjeg dela oka gde se formira slika koju gledamo. Za pravilan razvoj vida deteta neophodno je da je sočivo providno. Tako da rano dijagnostikovanje urođene katarakte i njeno lečenje je od ključnog značaja za formiranje vida deteta i samim tim sprečavanje nastanka slepila.
Učestalost i uzorci nastanka urođene katarakte
Urođena katarakta se javlja kod 3 u 10.000 novorođenčati, tako da se smatra jednim od retkih oboljenja. U trećini slučajeva se ne zna uzrok razvoja kongenitalne katarakte, a samo 20% je genetski uslovljeno.
Može se javiti na oba oka ili samo na jednom. Ukoliko je zahvaćeno samo jedno oko, uglavnom je povezana sa poremećajima u razvoju samog oka, traumom ili intrauterinom infekcijom, najčešće rubelom. Obostrana katarakta je u sklopu drugih oboljenja i sindroma, kao što su Daunov sindrom, miotonične distrofije, metaboličke bolesti (hipoglikemije) ili usled infekcija u trudnoći (toksoplazmoza, herpes simpleks, herpes zoster, varičela zoster, citomegalovirus, rubeola, polimijelitis, Epšten Barov virus).
Simptomi urođene katarakte
- sivo ili belo zamućenje zenice, normalno je crno
- crveni refleks zenice nije isti na oba oka ili nedostaje
- novorođenčad se ponašaju kao da ne vide
- često je prisutan nistagmus, nekontrolisani pokreti očiju
Dijagnostikovanje i lečenje
Urođena katarakta se u većini slučajeva uoči na samom rođenju ili na prvom mesečnom pregledu kod pedijatra, usled nedostatka crvenog refleksa u jednom ili u oba oka. Dalje se novorođenče upućuje kod oftalmologa na detaljan pregled kako bi se utvrdio stadijum katarakte i mogućnosti lečenja.
U većini slučajeva metod lečenja je operacija oka koje je zahvaćeno kataraktom. Kod slabijih katarakti koje ne ugrožavaju značajno vid i obostranih katarakti neophodno je redovno praćenje stanja i dalji razvoj katarakte kod oftalmologa.
Uklanjanje zamućenog sočiva se vrši kod ozbiljnih i progresivnih katarakti koje mogu dovesti do totalne ambliopije (slabovidosti) ili slepila. Najbolje je operaciju izvšti ukoliko je dete mlađe od 4 meseca, ali uvek postoji rizik od komplikacija jer u tom periodu se oko i dalje razvija i raste. Jedna od najtežih i najčešćih komplikacija je nastanak sekundarnog glaukoma.
Kod novorođenčadi i male dece kontraindikovano je da se ugradi veštačko sočivo umesto prirodnog. Tako da posle operacije katarakte vid se koriguje naočarima ili sočivima. Takođe, neophodno je aktivirati i razviti slabije, operisano oko sa pokrivanje boljeg oka zastorom kako bi se vid razvio što je više moguće i izbegla teška slabovidost.
U današnje vreme sa napretkom tehnologije i medicine, u većini slučajeva urođena katarakta se uspešno rešava i omogućava normalan razvoj i život dece.