Očni pregled

Kompletan očni pregled obuhvata niz testova u cilju procene stanja sistema vida. Oftalmološkim pregledom se utvrđuje oštrina vida i proverava se da li se javlja neka od očnih bolesti. Oftalmolog tokom pregleda očiju može da koristi različite instrumente i pomoćna sredstava kako bi ispitao sve aspekt vida i zdravlje očiju.

Pregled kod oftalmologa pomaže u otkrivanju problema sa očima u najranijoj fazi – kada su najveće šanse za brzo, efikasno i bezbolno lečenje. Redovni pregledi očiju obezbeđuju da se stanje popravi ili, ukoliko stanje ne može da se popravi u znatnoj meri ili uopšte, obezbeđuju prilagođavanje promenama u vidu. Oftalmolog vam pruža savete o brizi vaših očiju.

Kada otići na oftalmološki pregled

Nekoliko faktora mogu odrediti koliko često vam je potreban pregled očiju, uključujući starosti, zdravlje i rizik od razvoja problema. Opšte smernice uključuju:
• Deca stara 5 godina i mlađa – Pedijatar najčešće pregleda oči dece mlađe od 3 godine radi utvrđivanja da li postoje neki od najčešćih očnih problema – lenjo oko (ambliopija) ili razrokost (strabizam). U zavisnosti od spremnosti vašeg deteta za saradnju, prvi sveobuhvatniji očni pregled deteta treba da se uradi između 3 i 5 godine.
• Školska deca i adolescenti – Da li je vid deteta proveravan pre nego što polazi u prvi razred? Ako vaše dete nema nikakve simptome problema sa vidom, nemate porodičnu istoriju problema sa vidom, vaše dete će kontrolisati vid na svake dve godine. Ako vaše dete ima problema sa vidom ili porodičnu istoriju problema sa vidom, ono će kontrolisati vid češće, po savetu lekara.
• Odrasli – U principu, ukoliko je osoba zdrava i nema simptome problema sa vidom, trebalo bi da vid proverava na svakih 5 do 10 godina, u svojim 20-im i 30-im. Osobe starosti između 40 i 65 godina treba da obavljaju kontrole vida svake dve do četiri godine. Posle 65 godina, treba obavljati kontrole vida na svakih godinu do dve. Ako nosite naočare, imate porodičnu istoriju bolesti oka ili imate hroničnu bolest koja donosi veći rizik od pojave bolesti oka, kao npr. dijabetes, treba vid kontrolisati najmanje jednom godišnje.

Tri vrste očnih specijalista koji mogu da obavljaju pregled oka:

1. Oftalmolozi – lekari koji su specijalizovani da pružaju potpunu negu očiju. Oni obavljaju kompletan pregled očiju, propisuju korektivna sočiva i naočare, uspostavljaju dijagnozu i prepisuju metod lečenja kompleksnih bolesti oka, a takođe obavljaju i operacije oka.
2. Optometristi – mogu izvršiti procenu vida, propisivanje korektivnih naočara i sočiva, uspostavljanje dijagnoze i lečenje nekih očnih bolesti. Za razliku od oftalmologa, optometristi ne rade operacije očiju. Ako imate složen problem sa očima i potrebna vam je operacija, optometrista vas upućuje na oftalmologa.
3. Optičari – prepisuju recepte za korektivne naočare, uključujući montažu, popravku i prodaju istih. Neki optičari takođe prodaju kontaktna sočiva.

Koji očni specijalista vam je potreban u zavisi od prirode problema sa očima, ali ponekad ton može biti stvar ličnog izbora.

Šta da očekujete od svog oftalmologa

Ako prvi put obavljate očni pregled kod oftalmologa ili idete kod novog očnog lekara, očekujte pitanja o medicinskoj istoriji vašeg vida. Vaši odgovori pomažu lekaru da prepozna i razume rizik od bolesti oka i problema sa vidom koji je prisutan kod vas. Budite spremni da dajete konkretne odgovore na pitanja, uključujući:

• Da li imate sada neke probleme sa očima?
• Da li ste imali bilo kakve probleme sa očima u prošlosti?
• Da li ste prevremeno rođeni?
• Da li nosite naočare ili kontaktna sočiva? Ako je tako, da li ste zadovoljni njima?
• Koje zdravstvene probleme ste imali u poslednjih nekoliko godina?
• Da li uzimate neke lekove trenutno?
• Da li imate alergije na lekove, hranu ili druge supstance?
• Da li ste ikada imali operaciju oka?
• Da li neko u vašoj porodici ima probleme sa očima, kao što su makularna degeneracija, katarakta ili glaukom?
• Da li vi ili neko u vašoj porodici ima dijabetes, visok krvni pritisak, bolesti srca ili neke druge zdravstvene probleme koji mogu da utiču na zdravlje celog organizma pa samim tim i oka?

Ako nosite kontaktna sočiva ili naočare, obavezno ih ponesite na pregled. Lekar će želeti da proveri da li je trenutna dioptrija zaista odgovarajuća i najbolja za vas. Takođe, budite spremni da izvadite svoja kontaktna sočiva ili naočare za vreme pregleda.

Očni pregled obično uključuje sledeće korake:

• Prvo ćete biti upitani o vašoj medicinskoj istoriji i bilo kakvim problema sa vidom ukoliko ste ikada imali.
• Dalje se proverava koliko jasno možete da vidite odnosno meri se oštrina vida. U ovom delu pregleda je neophodna vaša dobra saradnja jer od nje zavisi dobro određena oštrina vida na osnovu koje se propisuje korekcija ukoliko je neophodna.
• Lekar će meriti vaš očni pritisak, takođe ćete dobiti kapi za širenje zenice.
• Lekar dalje proverava zdravlje vaših očiju koristeći više svetla da bi mogao videti i proceniti unutar i oko oka.
• Po završetku, lekar razmatra šta je našao na sprovedenim ispitivanjima i tokom razgovora sa vama o vašoj medicinskoj istoriji. Deo ispitivanja, kao što su uzimanje vaše medicinske istorije i početni očni test, može da obavlja tehničar koji pomaže svom lekaru.

Nekoliko različitih ispitivanja se radi tokom pregleda očiju. Testovi su dizajnirani za proveru oštrine vida, ispitivanje izgled i funkcija svih delova očiju.

Test očnih mišića

Ovaj test ispituje mišiće koji kontrolišu pokrete očiju, u potrazi za bilo kakvim slabostima, lošom kontrolom ili slabom koordinacijom. Oftalmolog posmatra pokrete očiju dok gledate i pogledom pratite objekat u pokretu, npr. olovku.

Test oštrine vida

Ovaj test meri i pokazuje koliko jasno vidite. Oftalmolog će vas pitati da identifikujete različita slova koja se nalaze na udaljenoj tabli. Veličina slova na tabli se postepeno smanjuju, tako da se prvi red sastoji od najvećih slova a poslednji red od najmanjih. Testiraju se oba oka ali zasebno. Vid na blizinu se može testirati, takođe, pomoću table sa slovima kao vid na daljinu.

Procena refrakcije

Svetlosni zraci, koji ulaze u oko, se savijaju pri prolasku kroz rožnjaču i sočivo unutar oka. Ukoliko je prelamanje zraka kroz oko pravilno oni će se ukrštati tačno na žutoj mrlji i vid će biti potpuno jasan. Dioptrija se javlja u slučaju da se svetlosni zraci ne prelamaju pravilno kroz oko. Postojanje dioptrije znači da treba poboljšati vid korišćenjem neke vrste korekcije, kao što su naočare, sočiva ili refraktivna hirurgija. Procena dioptrije ili prelamanja pomaže lekaru da odredi recept objektiva koji će vam dati istovremeno najoštriji i najudobniji vid.

Oftalmolog može koristiti kompjuterizovani refraktometar za merenje krive površine očiju i procene recepta za naočare ili kontaktna sočiva.

Vaš oftalmolog vam stavlja na oči uređaj koji liči na naočare sa okvirima na koja mogu da se postavljaju i menjaju stakla sa različitim dioptrijama. Lekar će postavljati stakla sa različitim dioptrijama i tražiće od vas da se izjasnite koja kombinacija sočiva vam daje najoštriju sliku i najudobniji vid. Ponavljanjem ovaj korak nekoliko puta, vaš lekar vam omogućava da se odlućite za sočiva koja daju najoštriju sliku.

Test vidnog polja (perimetrija)

Vaše vidno polje je pun opseg onoga što možete videti sa strane bez pomeranja očiju. Proverom vidnog polja se utvrđuje da li postoje problemi sa vidom u svim oblastima celokupnog vidnog polja. Postoje različite vrste testova vidnog polja:

• Konfrontacija – ispitivanje vidnog polja. Lekar sedi direktno ispred vas i traži da pokrijete jedno oko. Potrebno je gledati u očnog lekara dok on kreće svoju ruku u i iz vašeg vidnog polja. Recite svom lekaru kada vidite njegovu ruku ili prste i koliko prstiju vidite.
• Tangenta ekran ispit. Sedite na maloj udaljenosti od ekrana i usredsredite se na metu u svom centru. Obavestite svog lekara kada možete da vidite objekat u vašem perifernom vidu i kada on nestane.
• Kompjuterizovana perimetrija. Očni lekar ili tehničar koristi kompjuterski program koji povremeno emituje male svetleće signale dok gledate u poseban instrument. Pritisnete taster kada vidite svetla.

Koristeći svoje odgovore na jednoj ili više ovih testova, oftalmolog određuje širinu vašeg vidnog polja. Ukoliko niste u mogućnosti da vidite u određenim oblastima, navodeći obrazac gubitka vašeg vidnog polja može pomoći lekaru da dijagnostifikuje stanje oka.

Testiranje razlikovanja boja

Ovaj vid testiranja se primenjuje kada imate loš vid i ne možete razlikovati boje. Ako imate problema sa prepoznavanjem ili razlikovanjem boja, vaš očni lekar može da proveri da li u vidu postoji nedostatak za razlikovanje boja. Test primenjuje oftalmolog i sastoji se u prikazivanju nekoliko višebojne crteža. Ovi crteži se satoje od obojenih tačkica istih dimenzija, među kojima su neke tačke obojene posebnom bojom i kreiraju neko slovo, broj ili oblik. Ako pravilno prepoznajete boje moći ćete da uočite slovo, broj i oblik koji se ističe u vrtežu. Međutim, ako imate nedostatak za prepoznavanje boja, nećete moći da uočite istaknuti oblik na crtežu.

Slit-lampa pregled

Slit-lampa je mikroskop koji uveličava i osvetljava predeo oka sa intenzivnim linijom svetlosti. Vaš lekar koristi ovo svetlo da ispita kapke, trepavice, rožnjaču, dužicu, sočiva i tečnosti u komorama između rožnjače i irisa.

Pregled retine

Pregled retine ili mrežnjače ponekad se naziva oftalmoskopija ili funduskopija. Ovaj tip testiranja omogućava lekaru da proceni stanje zadnjeg dela oka, uključujući mrežnjaču, optički disk i osnovni sloj krvnih sudova koji hrane mrežnjaču. Pre ovog pregleda obično je potrebno kapima širiti zenice. Ovim kapima je potrebno izvesno vreme da deluju.

Oftalmolog može da koristi jednu ili više tehnika da bi video zadnji deo oka:

• Direktno ispitivanje. Vaš lekar koristi oftalmoskop da fokusira zrak svetlosti kroz zenicu i da vidi zadnji deo vašeg oka. Ponekad kapi za oči nisu neophodne, kako biste proširili zenice pred ovaj pregled.
• Indirektno ispitivanje (indirektna oftalmoskopija). Pacijent tokom ovog pregleda leži ili sedi. Oftalmolog ispituje unutrašnjost oka uz pomoć kondenzacije objektiva i svetla montiranog na njegovom čelu – izgleda kao lampa rudara. Ovaj pregled omogućava da očni lekar vidi mrežnjaču i druge strukture unutar oka veoma detaljno i u tri dimenzije.
• Pregled slit-lampom. U ovom pregledu lekar sija snop svetlosti iz proreza lampe kroz posebnu prizmu u oči. Prorez lampa omogućava veoma detaljan pogled zadnjeg dela oka.

Sam pregled retine obično traje manje od 10 minuta, ali čitava procedura može da potraje oko sat vremena jer treba sačekati da kapi za širenje zenica počnu da deluju. Zbog širenje zenica vid će vam verovatno biti mutan, a možda ćete imati problema sa fokusom na objekte u blizini tokom dana kada su se širile zenice. Ako vam smeta svetlo, možda ćete morati da nosite tamne naočare ili naočare za sunce neko kratko vreme. Vožnja sa proširenim zenicama može biti nelagodna i nebezbedna, tako da proverite da li imate prevoz posle očnog pregleda.

Skrining za glaukom

Merenje očnog pritiska (tonometrija) predstavlja merenje pritiska tečnosti unutar očiju. To pomaže oftalmologu da detektuje glaukom, bolesti koje oštećuju optički nerv. Međutim, merenje očnog pritiska je samo jedna stavka koju očni lekar proverava kao faktor nastanka glaukoma. Ukoliko neka osoba ima očni pritisak viši od prosečnog, ne mora da znači da ima glaukom. Vaš očni lekar će pažljivo proceniti vaš očni živac na znake oštećenja.

Možda ćete morati da obavite više-specijalizovanih testova, u zavisnosti od vaših godina, medicinske istorije i rizika od razvoja bolesti.

Na kraju vašeg očnog pregleda, vaš lekar će zajedno sa vama razmotriti rezultate svih ispitivanja, uključujući procenu vašeg vida, rizik od bolesti oka i preventivne mere koje možete preduzeti da zaštiti svoj vid.

Normalni rezultati očnog pregleda obuhvataju:

• 20/20 vid
• dobar periferni vid
• sposobnost da prepoznajete različite boje
• normalno se pojavljuju strukture spoljnog oka
• odsustvo katarakte, glaukoma ili poremećaja retine, kao što su makularna degeneracija

Ukoliko ima potrebe lekar će vam dati recept za korektivna sočiva ili naočare. Ako su rezultati očnog pregleda abnormalni, lekar će razgovarati sa vama u vezi sa daljim testiranjem ili lečenjem.

Podelite sa prijateljima: