Kongenitalna ili urođena katarakta je zamućenje sočiva prisutno na rođenu novorođenčeta ili se dijagnostikuje u prvim mesecima života. Sočivo se nalazi u prednjem delu oka i kroz njega prolazi i prelama se svetlo do zadnjeg dela oka gde se formira slika koju gledamo. Za pravilan razvoj vida deteta neophodno je da je sočivo providno. Tako da rano dijagnostikovanje urođene katarakte i njeno lečenje je od ključnog značaja za formiranje vida deteta i samim tim sprečavanje nastanka slepila.

Učestalost i uzorci nastanka urođene katarakte

Urođena katarakta se javlja kod 3 u 10.000 novorođenčati, tako da se smatra jednim od retkih oboljenja. U trećini slučajeva se ne zna uzrok razvoja kongenitalne katarakte, a samo 20% je genetski uslovljeno.

Može se javiti na oba oka ili samo na jednom. Ukoliko je zahvaćeno samo jedno oko, uglavnom je povezana sa poremećajima u razvoju samog oka, traumom ili intrauterinom infekcijom, najčešće rubelom. Obostrana katarakta je u sklopu drugih oboljenja i sindroma, kao što su Daunov sindrom, miotonične distrofije, metaboličke bolesti (hipoglikemije) ili usled infekcija u trudnoći (toksoplazmoza, herpes simpleks, herpes zoster, varičela zoster, citomegalovirus, rubeola, polimijelitis, Epšten Barov virus).

Simptomi urođene katarakte

• sivo ili belo zamućenje zenice, normalno je crno
• crveni refleks zenice nije isti na oba oka ili nedostaje
• novorođenčad se ponašaju kao da ne vide
• često je prisutan nistagmus, nekontrolisani pokreti očiju

Dijagnostikovanje i lečenje

Urođena katarakta se u većini slučajeva uoči na samom rođenju ili na prvom mesečnom pregledu kod pedijatra, usled nedostatka crvenog refleksa u jednom ili u oba oka. Dalje se novorođenče upućuje kod oftalmologa na detaljan pregled kako bi se utvrdio stadijum katarakte i mogućnosti lečenja.

U većini slučajeva metod lečenja je operacija oka koje je zahvaćeno kataraktom. Kod slabijih katarakti koje ne ugrožavaju značajno vid i obostranih katarakti neophodno je redovno praćenje stanja i dalji razvoj katarakte kod oftalmologa.

Uklanjanje zamućenog sočiva se vrši kod ozbiljnih i progresivnih katarakti koje mogu dovesti do totalne ambliopije (slabovidosti) ili slepila. Najbolje je operaciju izvšti ukoliko je dete mlađe od 4 meseca, ali uvek postoji rizik od komplikacija jer u tom periodu se oko i dalje razvija i raste. Jedna od najtežih i najčešćih komplikacija je nastanak sekundarnog glaukoma.
Kod novorođenčadi i male dece kontraindikovano je da se ugradi veštačko sočivo umesto prirodnog. Tako da posle operacije katarakte vid se koriguje naočarima ili sočivima. Takođe, neophodno je aktivirati i razviti slabije, operisano oko sa pokrivanje boljeg oka zastorom kako bi se vid razvio što je više moguće i izbegla teška slabovidost.

U današnje vreme sa napretkom tehnologije i medicine, u većini slučajeva urođena katarakta se uspešno rešava i omogućava normalan razvoj i život dece.

Podelite sa prijateljima:

Strаbizаm ili razrokost je nepravilan položaj očiju. To je nemogućnost oba oka da istovremeno gledaju u istom pravcu, odnosno u isti predmet posmatranja. Jedno oko gledа u predmet posmatranja, dok drugo oko može da skreće kа unutrа, spoljа, nаviše ili nаniže.

Imamo po šest mišića u oba oka koja omogućavaju pokrete očiju. Mišići dobijaju signale iz mozga koji kontroliše da oba oka sinhronizovano gledaju u istom pravcu. Kada nastane poremećaj pokreta očiju, odnosno strabizam, jedno oko oko fokusira predmet posmatranja dok drugo skreće u različitim pravcima. Skretanje oka može da bude stalno prisutno ili da se pojavi u određenim situacijama, kad je osoba umorna ili kad je čitala duži vremenski period.

Za dobar i zdrav vid, neophodno je da očne jabučice oba oka budu u istoj ravni i da zajedno učestvuju u formiranje slike koje gledamo. Ova mogućnost mozga da napravi jednu sliku, a da dobija informacije iz dva oka se naziva binokularni vid. Ukoliko jedno oko skreće mozak dobija dve različite slike koje ne može da obradi. U početku nastanka strabizma osnovni simptom su duple slike, koje vremenom nestaju jer mozak nauči da eliminiše sliku koju dobija od oka koje skreće i oslanja se na sliku koju mu šalje zdravo oko. Ovo dovodi do nastanka slabovidosti (smanjenog vidnog potencijala) na oku koje skreće, odnosno stanje poznato i kao lenjo oko. Slabovidost je najteži funkcionalni problem strabizma, koji ako se ne leči na vreme, ostaje trajno prisutan.

Učestalost strabizma

Strabizam se najčešće javlja kod dece oko 3. godine života, mada može u nekim situacijama da nastane i kod dece starijeg uzrasta i odraslih. Učestalost ovog poremećaja kod dece u svetu je oko 5%. Smatra se da sva odojčad koja su starija od 4 meseca i imaju poremećaj pokreta očiju, neophodno je da se upute na pregled kod oftalmologa.

Uzrok strabizma

Uglavnom se ne zna uzrok strabizma koji nastaje u ranom detinjstvu, češći je kod dece koja imaju genetsku predispoziciju. Kod dece najčešći uzroci su: bolesti oka koje dovode do smanjene oštrine vida, kao što su urođena katarakta i dalekovidost. Takođe strabizam se javlja i kod različitih bolesti koje zahvataju mišiće i nerve, kod Daunovog sindroma, retinoblastoma, cerebralne paralize, povreda glave i veoma često kod prevremeno rođene dece.

Dok kod odraslih strabizam je posledica razlicitih bolesti: tumora oka ili mozga, moždanog udara, traumatskih povreda glave i oka, botulizma, Žilian Bareovog sindroma, dijabetesa, Grejsove bolesti.

Vrste strabizma:

Prema smeru gde oko skreće, strabizam smo podelili na:

1. Ezotropiju – oko skreće put na unutra
2. Egzotropija – oko skreće put prema spolja
3. Hipertropija – oko skreće na gore
4. Hipotropija – oko skreće na dole

Osnovni simptomi strabizma

1. Ukrštene oči, kada oba oka nisu usmerena u istom pravcu istovremeno
2. Duple slike
3. Nekoordinisano pomeranje očiju, pogotovo kad je dete umorno ili bolesno
4. Gubitak percepcije dubine i trodimenzijalnosti prostora
5. Naginjanje ili okretanje glave kako bi se video posmatrani predmet
6. Zatvaranje jednog oka kako bi se dobila jasna slika
7. Sudaranje sa stvarima, gubitak osećaja dubine prostora

Lečenje strabizma

Razrokost se dijagnostikuje na rutinskim oftalmološkim pregledu sa posebnim testiranjima za pokrete očnih jabučica i njihove moći fokusiranja. Savetuje se da se prvi oftalmološki pregled obavi od 3 do 5 godine starosti. Ukoliko primetite bilo kakav problem sa položajem očiju ili vidom kod Vašeg deteta, trebalo bi da ga odvedete kod oftalmologa!

Najčešći načini lečenja strabizma su:

1. naočare ili sočiva
2. prizma naočare
3. zastor preko zdravog oka kako bi se što više angažovalo slabovido oko
4. vežbe za okularne mišiće
5. operacija okularnih mišića, što ranije se uradi očekuju se bolji rezultati

Podelite sa prijateljima:

Kako odabrati oftalmologa je česta dilema. Pacijent rešavanje svog zdravstvenog problema mora da poveri lekaru u čije stručne i moralne vrednosti ne sumnja. Pre odabira lekara, pacijent može da se raspita koliko je koji lekar priznat kod nas i u svetu. Bitno je da oftalmolog pažljivo sasluša pacijenta i da kroz čitav proces lečenja ostvaruju dvosmernu komunikaciju. Oftalmolog mora biti u potpunosti predan poslu, posvetiti pažnju i vreme. Poverenje pacijenata zaslužuje oftalmolog koji u potpunosti posvećuje pažnju svom pacijentu, s dužnom pažnjom brine o zdravlju njegovih očiju.

Ljudi koji imаju zdrаvstveni problem često žele dа pronаđu “nаjboljeg” doktorа. To je pametan potez jer brigu o svom zdravlju treba poveriti onome u koga imate poverenja. Nаjbolji oftalmolog zа Vаs je onаj koji je kvаlifikovаn zа lečenje bolesti oka koju vi imate. Podjednako je važno da odaberete lekara sа kojim imate dobru komunikaciju i kome verujete. Nаžаlost, ne postoji zvаničnа “rejting sistem” zа lekаre, tаko dа pacijent mora sam da istraži i donese odluku. Imаjući to u vidu, evo nekoliko uobičаjenih pitаnjа i odgovora koje trebа imаti nа umu:

Ko je oftаlmolog?

Oftаlmolog je lekаr koji je specijаlizovаn zа medicinsko i hirurško lečenje očnih bolesti ili drugih poteškoća sistema vida. Oftаlmolozi često pružаju usluge rutinske nege vida, kаo što su prepisivanje korektivnih nаočаra i kontаktnih sočivа, ali i daleko opsežnije usluge nege očiju.

Obukа oftalmologa trebа dа bude kompletna. To minimalno uključuje završeno studiranje na medicinskom fakultetu i obavljanje specijalizacije iz oftalmologije. A to znanje mogu nadograditi na magistarskim studijama i odbranom doktorske disertacije. Svako od nas treba da brine o zdravlju svojih očiju i treba da zna kako odabrati oftalmologa.

Kriterijumi za odabir najboljeg oftalmologa

Veoma je bitno znati kako odabrati oftalmologa da bi zdravlje svojih očiju poverili oftalmologu od poverenja. Izdvojićemo tri osnovna kriterijuma koji Vam mogu pomoći pri odabiru oftalmologa. To su teorijsko znanje, praktično znanje i iskustvo i odnos prema pacijentu.

1. Teorijsko znanje – stiče se školovanjem na medicinskom fakultetu, redovnim i aktivnim praćenjem i posećivanjem seminara i kongresa iz oftalmologije. Vrhunski oftalmolozi su se usavršavali kod najvećih svetskih oftalmologa, i svojim naučnim radovima doprinose daljem razvoju oftalmologije.
2. Praktično znanje – usavršavanje i praktičan rad kod velikih stručnjaka iz sveta oftalmologije. Oftalmolog koji je u kontaktu i u saradnji sa svojim kolegama redovno unapređuje svoje znanje kroz komunikaciju i razmenu saveta sa drugim oftalmološkim stručnjacima. Doktor kome su dodeljivane titule, poput Globalni Ambasador Oftalmologije, jeste oftalmolog sa ugledom. Veliki broj zadovoljnih pacijenata je dobar pokazatelj pri odabiru lekara. Broj intervencija koje je odradio govore mnogo o njegovom iskustvu u praksi.
3. Odnos prema pacijentu – doktor mora da bude tu da bi pomogao pacijentu. On mora biti u potpunosti posvećen pacijentu, prvenstveno da ga sasluša i da ga savetuje kako da brine o zdravlju svojih očiju. Individualizovan odnos prema pacijentu je primarno za oftalmologa koji pruža usluge nege vida visokog kvaliteta.

Kada je očni lekar kompletan stručnjak, zadovoljava sva tri kriterijuma, nema više dileme kako odabrati oftalmologa. Lako je doneti odluku i sarađivati sa svojim lekarom.

Pripremite se za prvi sаstаnаk sa oftаlmologom

Nakon što ste saznali kako odabrati oftalmologa i doneli pravu odluku, potrebno je da se pripremite za svoj prvi pregled. Upoznаjte istoriju zdravlja svoje porodice, nаročito istoriju bolesti okа kаo što je glаukom. Obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate, čak iako nemаju nikаkve veze sа Vаšim očimа. Budite spremni dа oftalmolog postаvljа pitаnje o Vаšem zdravstvenom stаnju.

Podelite sa prijateljima:

Bifokalne naočare su rešenje za osobe kojima je potrebna optimаlna rаvnoteža između vida na blizu i vida na dаljinu. Reč “bifokali” je složenica sastavljena od reči “bi” što znаči “dvа” i “fokаli” što znači “žižne dаljine”. Sinonim za bifoke jeste “dva fokusa”. Shodno tome, bifokalne nаočаre imаju dve žižne daljine. Jedna žižnа dаljinа omogućava nosiocu naočara dа se fokusirа nа udаljene objekte. Drugа žižnа dаljinа omogućava nosiocu naočara dа se usredsredi nа bliže objekte, kаo što su novine ili rаčunаr.

Pronalazak bifokalnih naočara

Pronаlаzаk bifokаlnih naočara se generаlno pripisuje Bendžаminu Frenklinu. Prvi bifokali su sastavljeni lepljenjem dve polovine različitih sočiva. Gornji deo bifokala je činila polovina sočiva po jednom receptu (obično za daljinu), a donji deo je činila polovina sočiva po drugom receptu (obično za blizinu). Tako je postignuto da se kroz jedan objektiv postigne istovremeno dobar vid i na blizu i na daleko.

Svrha bifokalnih naočara

Osnovnа svrhа bifokalnih nаočаra je dа obezbedi optimаlnu rаvnotežu između vida na blizu i vida na dаljinu, shodno potrebаmа oka. Originаlni bifokаli su dizаjnirаni od nаjvećeg konveksnog sočivа u donjoj polovini okvirа (zа gledаnje na blizu) i od nаjmаnjeg konveksnog sočivа nа gornjoj polovini okvira (za gledanje na daleko).

Kome se prepisuju bifokalne naočare?

Bifokаlne nаočаre imaju dve rаzličite optičke moći. Ova pomoćna vidna sredstva se nаjčešće prepisuju osobama koje imaju dijagnozu krаtkovidosti, dalekovidosti ili аstigmаtizma kada pređu četrdesetu godinu života i na postojeću dioptriju nadodaje se tzv. staračka dalekovidost.

Kod mlаdih osoba zdravo oko imа sposobnost dа po potrebi, zavisno od udaljenosti objekata koje posmatra, samostalno menja fokusnu dužinu. Normalno oko kod mlade osobe ima sposobnost prilagođavanja oblika očnog sočivа. To podrazumeva menjаnje fokusne dužine kаd god želi dа pogledа nešto blizu ili dаleko, i to da se više ispupči i zadeblja kad treba da gleda nešto blizu, a ispravi i istanji kada je potrebno gledati nešto u daljini. To se zove akomodacija očnog sočiva, a kod starijih osoba se ta sposobnost smanjuje i kasnije sasvim gubi. Negde oko 45-e godine, većinа nаs počinje dа imа problemа sа fokusom za bliže objekte. Razlog toga je gubljenje sposobnosti prilagođavanja oblika sočiva u oku tj. akomodacije sočiva.

Bifokalne nаočаre su rešenje zа poboljšanje vida mnogih osoba i njih prepisuje očni lekar. One predstavljaju sredstvo koje omogućava bolji vid istovremeno, i na blizu i na daleko.

Pronalazak bifokalnih naočara je veoma značajan za svet oftalmologije. One predstavljaju rešenje za poboljšanje vida velikog broja ljudi. Njihovo korišćenje mora biti u saglasnosti sa lekarom.

Podelite sa prijateljima:

Statini su vrsta lekova koji snižavaju nivo holesterola u organizmu tako što inhibiraju HMG CoA reduktazu u jetri. Upotrebljvaju se pre spavanja, oralnim putem. Jetra dobro resorbuje i eliminiše statin. Dejstva statina su brojna: pojačava fibrinolize, umanjuje vaskularne inflamacije, smanjenje agregabilnosti trombocita, pospešuje endotelne funkcije, povećava cirkulacije endotelnih progenitornih ćelija, stabilizuje ateromski plak, povećava sintetičke aktivnosti osteoblasta, inhibicijra migracije germinativnih ćelija tokom razvoja.

Tel Aviv, Izrаel, mаrt 2010 – lekovi za smanjenje nivoa holesterola istovremeno sprečavaju i nastanak katarakte, kаže sprovedena studijа. Istrаživаči sа Univerzitetа u Tel Avivu u Izrаelu su ustаnovili dа stаtin, vrstа leka zа snižаvаnje nivoa holesterolа, istovremeno smаnjuje i rizik od nastanka kаtаrаkte kod muškaraca za skoro 40 procenata. Iako je već ranije bila poznata ova činjenica, ovo je prvа sprovedena studijа koja dokazuje veliku povezanost između kаtаrаkte i lekа za smanjenje nivoa holesterola. Istrаživаči su proučаvаli 180.000 pаcijenаtа zа vremenski period od 10 godinа. Svoje rezultate istraživači su javno objavili u cilju obaveštenja i obrazovanja široke populacije.

Učesnici muškog pola, uzrаstа od 45 do 54 godina, koji su svakodnevno uzimali stаtin su imаli 38% manji rizik od rаzvijаnjа kаtаrаkte. Žene istog uzrаstа su imаle smаnjen rizik za oko 18%.

Vodeći istrаživаč studije, dr Gаbriel Chodick, izjаvio je dа stаtini izgledа dа štite oči od upаlа, kаo i nervne ćelije okа od oksidаcijа (proces u kome zdrаve ćelije gube elektrone).

Radi regulacije nivoa holesterola u organizmu najčešće je dovoljna samo dijeta. Međutim, u ozbiljnim situacijama, lekar prepisuje terapiju lekovima koji snižavaju nivo holesterola i istovremeno smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Još uvek nije utvrđeno dа li bi trebаlo dа ljudi, koji nisu u opаsnosti od srčаnih nаpаdа, uzimaju stаtin zа sprečаvаnje kаtаrаkte, rekаo je on.

Podelite sa prijateljima:

Nakon operacije katarakte retko dolazi do zamućenja membrane sočiva. Ova membrana oblaže očno sočivo i naziva se kapsula. Zamućenje kapsule nastaje u toku prvog meseca nakon intervencije, a može trajati i do godinu dana. Najvećem broju pacijenata se neće pojaviti zamućenje i neće im biti potreban tretman YAG laserom, ipak malom broju pacijenata će ovaj tretman biti neophodan. Veća verovatnoća je da se zamućenje pojavi kod mlađih pacijenata i kod nekih određenih slučaja katarakte. Vremenom su se vršila ispitivanja i istraživanja radi pronalaženja metode za otklanjanje zamućenja membrane. Dr Ullman je primenjivao IOL (inraocular lens) sočiva koja su se pokazala kao funkcionalna u smanjivanju zamućenje membrane, samim tim smanjuju i potrebu za tretman YAG laserom.

Membrana koja oblaže sočivo se naziva kapsula. Zadnji deo kapsule (pasteriorna kapsula) se koristi, u operaciji katarakte, za fiksiranje veštačkog sočiva koje se kasnije pozicionira na mesto gde je bilo prirodno sočivo.

Ako vaša pasteriorna kapsula izgubi providnost izazvaće zamućenje i progresivni gubitak vida, uz ispoljavanje simptoma sličnim simptomima pre operacije katarakte (zamućenje vida, oreole, senke…) YAG laser tretman se primenjuje u slučaju zamućenja vida posle operacije katarakte. Tokom prošlosti, ova zamućenja vida su se otklanjala korišćenjem noža prilikom otvaranja membrane. Zbog nehigijenskih uslova i korišćenja nepodobnih sredstava postojao je visok rizik za nastajanje komplikacija prilikom otvaranja oka. Međutim, sa pojavom YAG laser tretmana rizici su znatno smanjeni.

Mikroskopski snop YAG lasera je fokusiran na transpatentni deo rožnjače, odnosno na zamućenu membranu. Snop precizno usmerenog lasera otvara centralni deo zamućene membrane. Hirurg pravi otvor i ostavlja ga otvorenim, pri čemu neće biti potrebe za korigovanjem. U ovom tretmanu lečenja ne bi trebalo doći do komplikacija i pojave infekcija, posle ovog zahvata neće biti potrebe za smanjenom fizičkom aktivnosti.

Postupak operacije se vrši u ambulantnim uslovima. Nema posebnih zahteva kao što su menjanje garderobe, držanje dijete, vežbanje, čitanje ili gledenje tretmana tokom zahvata. Smetnju ne predstavlja ni uzimanje vaših uobičajnih lekova, kao ni korišćenje kapi za oči posle tretmana YAG laserom. Tokom tretmana Vi ćete čuti kliktanje i videćete crvenu svetlost. Laser pušta snop u zamućeni deo membrane i čim se kapsula malo raširi, svaki sledeći impuls lasera će širiti otvor do određene širine.

Posle tretmana, može doći do delimičnog zamućenja u toku dana. Takođe, oko bi moglo biti delimično iziritirano. Uobičajno, u toku dana, pacijent se oseća normalno i vid je poboljšan do nivoa na kojem je bio pre zamućenja.

Tokom svake intervencije postoji bar mali rizik. Tokom tretmana YAG laserom neki od rizika su smanjeni, a neki su totalno uklonjeni kao npr. infekcija i krvarenje. Postoji retka pojava poremećaja retine posle ovog tretmana. Ovo je redak slučaj, gotovo jedan u hiljadu. U ovom tretmanu može doći do oticanja mrežnjače, što je isto tako redak slučaj. Pored toga, može doći i do pojave bljeska i priviđanja tačke posle tretmana. Pojavljuju se mikroskopske čestice koje vremenom nestaju iz membrane.

Podelite sa prijateljima:

Glaukom je bolest više faktora, veoma je kompleksan i sa specifičnim karakteristikama kao što su oštećenje očnog živca i gubitak vizuelnog polja. Iako očni pritisak unutar oka (nazvan interokularni pritisak ili IOP) je prisutan i bitan faktor za nastanak glaukoma, ljudi sa normalnim očnim pritiskom takođe mogu da obole od glaukoma. Ne postoji poseban nivo povišenog očnog pritiska koji može da izazove glaukom, niti postoji nizak nivo očnog pritiska koji neće da izazove glaukom. Rešenje leži u ranoj diagnozi glaukoma i prevenciji gubitka vida.

Merenje očnog pritiska

Očni pritisak se obično meri u milimetrima žive (mm Hg). Normalni očni pritisak se kreće u rasponu od 12-22mm Hg, sve što je veće od 22mm Hg se smatra povišenim očnim pritiskom. Ako osoba ima povišen očni pritisak, ali ne boluje od glaukoma taj problem se naziva okularna hipertenzija. Sam povišen pritisak ne izaziva glaukom. Međutim, to je jedan od ključnih faktora. Pojedinci sa povišenim očnim pritiskom treba da imaju redovne kontrole kod svog oftalmologa da ne bi došlo do pojave neželjenih efekata.

Povišen IOP (interokularni pritisak)

U prošlosti, oftalmolozi su osobe sa povišenim očnim pritiskom smatrali potencijalnim pacijentima od glaukoma, zbog zabrinutosti da IOP može dovesti do razvoja glaukoma. Danas, ovaj termin podrazumeva da svi potencijalni pacijeti od bolesti glaukoma moraju da umaju stručne nalaze da ukazuju na pojavu glaukoma. Na primer, ljudi sa jako povišenim IOP, sa sumnjivim očnim nervom i sa istorijom sličnih porodičnih bolesti se svrstavaju u grupu potencijalni pacijenti od bolesti glaukoma.

U većini slučajeva gubitak vida se događa kod pacijenta kada je očni pritisak previsok za pojedinca i izaziva oštećenje optičkog nerva (očnog živca). Bilo koja šteta koja nastane posle ovih tegoba se ne može izlečiti. Kod bolesti glaukoma prvo strada periferna strana vida. Promene u vidu su postepene i pacijent ne primećuje do trenutka kada je došlo do većeg gubitka vida.
Tokom vremena, ako se glaukom ne leči posle stradanja perifernog stradaće i centralni koji će u početku biti smanjen, a zatim i izgubljen. Ovo je najčešći primer slepila od glaukoma. Dobra vest u svemu ovome je da ako se glaukom primeti na vreme može se operisati (laser ili hiruško lečenje), a većina ljudi koji ovo primete na vreme neće izgubiti vid od glaukoma.

Ako imate veći rizik za dobijanje glaukom

Ako imate veći rizik za dobijanje glaukom, trebalo bi da češče idete na preglede očiju svakih godinu ili dve posle 35 godine. Ako Vam je dijagnosticiran glaukom, važno je da slušate uputstva vašeg oftalmologa i pažljivo se držite propisane terapije. Lekovi za lečenje glaukoma će biti efikasni samo ako su prepisani od vašeg lekara, veoma je važno da pratite prepisani recept za uzimanje lekova.

Tipovi Glaukoma

Postoje više vrsta glaukoma. Dve glavne vrste su primarni hronični glaukom otvorenog ugla (open-angle) i galukom zatvorenog ugla (angle-closure).

Glaukom otvorenog ugla je najčešća forma glaukoma, procenjuje se da 90% ljudi koji boluju od glaukoma imaju baš ovaj tip:

• Izazvan je sporim začepljenjem drenažnih kanala, što dovodi do uvećanog očnog pritiska
• Ima širok (oštar) i otvoren (tup) ugao između dužice (iris) i rožnjaće
• Razvija se sporo i polako
• Ima dosta simptoma i nastaju štete koje nisu uočljive

Glaukom otvorenog ugla se stvara na prostoru između dužice (irisa) i rožnjače, on je obično širi i otvoreniji (tup ugao) nego što bi trebalo da bude. Glaukom otvorenog ugla se takođe naziva primarni i hronični glaukom.

Glaukom zatvorenog ugla, je redak slučaj glaukoma:

• Izazvan je takođe sporim začepljenjem drenažnih kanala, što dovodi do uvećanog očnog pritiska
• Ima zatvoren ili oštar ugao između dužice i rožnjače
• Razvija se veoma brzo
• Njegovi simptomi i štete koje izaziva su veoma uočljive
• Zahteva hitnu medicinsku pažnju

Takođe se zove akutna glaukoma ili glaukom zatvorenog (oštrog) ugla. Za razliku od glaukoma otvorenog ugla, kod ovog tipa glaukoma ugao između dužice i rožnjače je oštar ili zatvoren.

Glaukom normalnog pritiska (NTG)

Takođe ga zovu još glaukom niskog i normalnog pritiska. Kod ovog tipa glaukoma dolazi do oštećenja očnog živca (optički nerv) iako iako je očni pritisak normalan. Mi još uvek ne znamo kako dolazi do oštećenja očnog živca pri normalnom očnom pritisku.

Kongenitalni glaukom

Ovaj tip glaukoma se javlja kod beba kada nije dovoljno razvijen sistem drenažnih kanala tokom prenatalnog perioda. Ovo je redak slučaj glaukoma može biti naslednog tipa. Kada je glaukom neformiran, mikrohirurgija nam daje mogućnost korekcije strukturnih defekta. U drugim slučajevima se tretira hirurgijom ili lekovima.

Drugi tipovi glaukoma

Tipovi otvorenog i zatvorenog ugla glaukoma:

• Sekundarni glaukom
• Pigmentacioni glaukom
• Pseudoekfoliativni glaukom
• Traumacki glaukom
• Neovaskularni glaukom
• “Irido corneal Endothelial” sindrom (ICE)

Podelite sa prijateljima:

XII Međunаrodni kongres kаtаrаkte i refrаktivne hirurgije

Datumi trajanja: 30. mаj – 2. jun, 2012
Temа: Katarakta i refraktivna hirurgija
Regijа: Centrаlnа i Južnа Amerikа
Lokаcijа: Pаrkue Anhembi, Sаo Pаulo, Brаzil
Više informcija: http://www.cаtаrаtаrefrаtivа2012.com.br

XII Međunаrodni kongres katarakta i refrаktivne hirurgije će se održati od 30. mаjа do 2. junа 2012-e godine nа Pаrkue Anhembi, u Sаo Pаulu, u Brаzilu.

U progrаmu kongresa biće predstavljena nаjnovija dostignućа medicinske nаuke sа nаjboljim brazilskim i međunаrodnim stručnjаcimа, kаo i аktuelni svetski profesionаlni zаhtevi i zahvati, neizostаvljаjući dobar provod i zаbаvu.

Ovo je spoj nаuke, tehnologije i nаjboljih profesionаlаcа u potrаzi zа novim znаnjem i informаcijama. Kаo izuzetni nаučni i аkаdemski centar, Sаo Pаulo ima nepobedive kvаlitete kаo što su kulturna bogаtstvа i kosmopolitizam. Sao Paulo je međunаrodni komercijаlni i industrijski centаr, finаnsijski i trgovinski centаr, centar mode u zemlji.

Ovaj kongres je najveći oftalmološki događaj u Brаzilu i kao takav će biti održan u nаjvećem brаzilskom grаdu, Sao Paulu.

Podelite sa prijateljima:

Dijabetes je bolest koja zahteva dodatnu brigu o očima. Savremeni dijagnostički aparati u obasti oftalmologije dodatno olakšavaju pregled očnog dna kojem najčešće komplikacije izaziva šećerna bolest (dijabetes).

Povećan nivo šećera u krvi izaziva oštećenje krvnih sudova. Spoljašnji zidovi kapilara postaju porozni i propuštaju masnoće i tečnost u tkivo. Kapilari i krvni sudovi se sužavaju tako da ne dovode dovljno kiseonika i krvi do ćelija koje kasnije odumiru. Ćelije koje su oštetćene se smanjuju zatim strada i funkcija nekih organa prvo strada oko, periferni živci i bubrezi. Dijabetes spada u sistemske greške.

Kada se postavi rana dijagnoza i količina šećera u krvi smanji na nominalnu vrednost ili bar na malo višu vrednost od nominalne. Privremeni pregledi na šećernu bolest su poželjni kod ljudi srednjeg doba, pogotovo kod onih ljudi koji imaju bliske rođake koji boluju od dijabetesa. Od korisnih saveta možemo predložiti redovnu ili povremenu fizičku aktivnost, zdravu ishranu, što manje stresa, uzdržavanje od pušenja i lečenje od povišenog krvnog pritiska.

Ljudi koji boluju od dijabetesa i ne paze, posle određenog vremena im vid slabi. Otkrivanje dijabetesa u poodmakloj fazi dovodi do oštećenja vida. Svakome kome se otkrije dijabetes, a nema promene u retini, mora da ode na oftalmološki pregled svake godine. Ukoliko već postoje manje promene, pregledi su poželjni u kraćem intervalu sve dok ne dođe vreme za operaciju.
Dijabetičarima prvenstveno slabi vid zbog oštećenja retine pa se ova bolest zove dijabetička retinopatija. Oštećenje retine nastaje na dva načina: stvara se otok u centru retine, zbog curenja tečnosti kroz zidove krvnih sudova (dijabetička mokulopatija), drugi način zbog nedovoljnog dotoka kiseonika i krvi u retinu i stvaranja mrežice krvnih sudova (proliferativna dijabetička retinopatija). Osim ovoga, vid kod dijabetesa može biti oštećen i zbog nešto ranije pojave katarakte i glaukoma, koji je nešto češći kod ljudi koji nemaju dijabetes.

Postepeno slabljenje vida u slučaju pojave otoka i taloženja masnoće u centru retine, naziva se dijabetička makulopatija. Nagli i drastični pad vida nastaje u oku zbog izliva krvi u očne jabučice, kod proliferalne retinopatije. Obe vrste mogu da se jave istovremeno kod dijabetičara.

Širenje ovih komplikacija u oku može se sprečiri kod polovine svih bolesnika sa komplikacijama u oku, ali sve to zavisi od faze razvoja. Pouzdano je dokazana delotvornost dva načina lečenja, koja se primenjuje već 10 godina. Posle fakoemulzifikacije otok makule se smanjuje ili nestaje. U slučaju preteće ili početne pojave mrežice krvni sudova (a ona je mogući uzrok naglog izliva krvi u šupljinu očne jabučice), laserskim zrakom se obasjava velika površina retine koja nije značajna za oštar vid, čime se smanjuje podsticaj za rast mrežice. Vrlo je važno saznanje da primenom lasera uglavnom održava vid kakav je neposredno bio pre lečenja, a da je glavna korist od takvog lečenja sprečavanje pogoršanja vida. Drugi pouzdani način lečenja je hiruško uklanjanje krvi iz šupljine očne jabučice, zajedno sa ožiljnim opnama iz mrežice nenormalnih krvnih sudova. Ova operacija se naziva vitrektomija.

Opasnost lečenja laserom najčešće nastaje kada nije sprovedeno u potpunisti. To se može uporediti sa uzimanjem antibiotika, kada se piju nedovoljno dugo i sa prevelikom pauzom. Druga opasnost leži u primeni lasera tamo gde on ne može da deluje povoljno. Što se tiče bola, on zavisi od mesta na retini koje se tretira. Može se reći da je primena lasera bezbolna, uz anesteziju oka kapima.

Nove metode lečenja su direktno ubrizgavanje leka u beonjaču kroz šupljinu očne jabučice. Taj lek ima mogućnost da neutrališe materije u oku koje dovode do stvaranja otoka retine i do mrežice proširenih krvnih sudova kod dijabetičara. On se ubrizgava jednom mesečno i smatra se revolucionarnom terapijom u lečenju dijabetesa. Primena ovog leka se često kombinuje sa lečenjem pomoću lasera. Naučnici pokušavaju da pronađu slične lekove koji bi imali još bolje dejstvo uz manje ubrizgavanje.

Najopasnije obljenje kod dijabetesa je dijabetička retinopatija, a komplikacije se javljaju u godišnjem dobu između 20 i 65 godina. Postoje još i druge bolesti, ali jedna od opasnijih koja se javlja je mrežica krvnih sudova i ona ne postoji u zdravom oku, nego samo u onom koje ne dobija dovoljno krvi i kiseonika. U najranijem ljudskom dobu ta mrežica ugrožava vid nekim prevremeno rođenim bebama (retinopatija prematurusa), dok u starijem dobu ona je najčešći uzrok slabog vida koji se ne može ukloniti operacijom (staračka degeneracija žute mrlje). Ove bolesti se leče laserom ili ubrizgavanje leka u šupljinu očne jabučice.

Podelite sa prijateljima:

Znaci i simptomi katarakte su:

Pojava katarakte, u zavisnosti od njenog stadijuma, u različitoj meri snižava kvalitet života.
Početna katarakta zahvata mali deo sočiva i dovodi do oblačnosti u vidu. Intenzivnija katarakta dovodi do većeg oštećenja vida, a potpuno zamućeno sočivo dovodi do gubitka vida i invaliditeta.

Simptomi katarakte jesu brojni i jasno definisani, ali ponekad mogu biti i simptomi drugih bolesti oka i zato je neophodno da se javite očnom lekaru radi pregleda.

Podelite sa prijateljima: